МОЈ ЂАЧКИ ЖИВОТ

Често помислим како време пребрзо иде. Ево, на пример, синоћ сам легао око десет, а јутрос сам устао рано, прерано ако мене питате, а чини ми се да је прошла само секунда.

Време тече превише брзо. Сећам се као да је јуче било, дана када сам први пут угледао своју школу, па сам узбуђено скакутао док ме је мама држала за руку да не отрчим до ње. Заједно сам са родитељима стајао чекајући да видим у који разред ћу ићи, срећан што ће са мном бити и неки другари које познајем и од раније. Ја сам се лично веома радовао томе што треба да кренем у школу. Желео сам да учим, играм фудбал са другарима, певам на часу музичког… Добро, мислим да је сада још једино остала жеља за фудбалом.

Није на часовима лако, никако. Наставници се љуте када причамо на часу, жваћемо жваку или цртамо нешто по папирима. Па, ево, предлажем им да се један дан ми заменимо, па да ми будемо наставници, а они да нас слушају. И сигуран сам у то, да би и они шапутали после два минута. Још једна ствар, оно што сам рекао да време пребрзо тече, паа, прилично сам сигуран да су наставници наместили сат да што спорије иде, јер верујте ми, мени се чини као да сваки школски час траје по три сата!

Када сам први пут ушао школу, једва сам могао да чекам да кренем са својим новим обавезама. Јесте да сам имао креде и код куће, али писати по табли била је нека сасвим друга ствар. А тек кад је требало брисати таблу, сви смо се отимали. Понашали смо се као деца. Добро, и даље се понашамо тако, још увек можете видети како се оне две девојчице из задње клупе препиру која ће следећи пут да обрише трагова креде.

Старији ученици се жале на школу, ја заиста не знам зашто. Истина, некад јесте тешко остати сконцентрисан током шест, седам часова, слушати шта наставници предају, али има школа и лепих страна. Као што је школска пица, на пример! Њу бих стално могао да једем. Па, морам признати да у мојој школи имају и смисла за уметност, ходнике красе и пар лепих слика.

Ово је живот на какав сам навикао. Пре шест година сам са узбуђењем чекао да крочим у школу, и осетио сам како ми лептирићи лете у стомаку. Добро, истина, данас они нервозно лете јер имам контролни из математике за који се нисам припремио, али, тај осећај је увек исти.