Sram..U istorijskim knjigama,sram,u skupstinskom parlamentu,sram,u nepovratno utrosenim satima,sram..I po ko zna koji put kazem ,,Nije lose ponekad priznati'',crveni obrazi,znojavi dlanovi,lutajuci pogledi me odaju..Postoji mali milion bezazlenih situacija kad nismo u stanju da se odupremo,sramota je urezana pod kozu,izlazi,svaki nalet znoja cini je potrosnom robom,ostaje...
On..Poznati stari vuk u svom kraju,ponosna skrtara,zajedljivi iluzionista,moja neprezaljena ljubav...
Svojevoljno sam ga zavolela,zelela blizu sebe,kao najlepsu sliku cuvala ga,poredila sa snom dok je ispoljavao kukavicluk,jos jedna u nizu kukavica..
Bezao je od osecanja sebicno ih cuvajuci za,delio je sa mnom iluziju,mastom ogradio svet oko nas dvoje,uselio mi se u misli,bez pardona,nije znao voleti,pricao da ljubav ne boli..
Tek sad shvatam,uzela sam svoj identitet nazad,postala tvrdica za njega i za sve shto bi me promenilo,iseklo ono shto je on mesecima sekao rukama lazova,osecanja....Vise ni mene ne boli....
Sebichnost....Doziranje dozvoljeno do granice normale....Kad doziranje ranama bude obelezeno,vadite iglu iz vene....Vodite se intuicijom zdravog razuma..
Нема коментара:
Постави коментар