Pismo mom najboljem prijatelju

Negde,u daljini,cujem.Tvoj glas me budi.Muzika od koje srce utrne.Cujem korake.I svaciji su i niciji.Znam.Sve je to nebitno kada tvoji nece biti vise nikada.Sanjam da mi dolazis.Budim se.Tu si.Kao vazduh.Znam da si tu ali ne vidim te.A onda krene,onaj osecaj ispod koze.Ne mogu da disem.Kazu da svaka prica trazi svoje reci.Za svoju pricu ja ih dugo nisam pronasla.Ona je pocela kada su tvoje usne zanemele.

Ne,nisam plakala.Samo slabici placu,secas se?Placem sada kada je sve proslo.Ponekad sedimo svi,nase drustvo,smejemo se.I bas tada,kada sam najsrecnija,dve suze poteku niz moje lice.Za mene.Za tebe.Za nas.Za ono sto smo bili.Za ono sto smo mogli biti..Setim se.Vreme stane na sekundu,srce pocne ubrzano da lupa i sve sto je bilo u meni godnama dobro sakrivenom pod mojim cebetom zaborava,pocinje da se pojavljuje pred mojim ocima kao slike.Ne,to nije ona bol koja kida na delove.To je proslo.Srce je nemo.Samo neka tupa bol.Samo jedan oziljak kojem ne dam da zaraste.Zelim da me zaboli svaki put kada udahnem.Da me podseti.Jer to je jedino sto mi je ostalo od tebe.Lazem.Jos uvek cuvam sve tvoje stvari.Sve te ceka onako kako si ostavio,kada se vratis.Ne znam ni gde si otisao a ni odakle treba da se vratis.Al vratices se.Znam.Jer obecao si mi.Secas li se one ljuljaske gde pocelo je sve kada smo bili deca?Ja ne zaboravljam.Nekada,sednem na pod sa nasim slikama,i vracam se u svaki trenutak.I tako satima.Jos uvek te osecam.A onda dodju dani.Dodju meseci kada te zaboravljam.Oprosti mi.Zaboravljam tvoj pogled,onaj koji skenira svaki deo moje duse.Zaboravljam onaj tvoj osmeh koji mi je nekad satima odzvanjao u usima.Zaboravljam onaj tvoj hod kada ides mi,onako smekerski.Zaboravljam kakav je bio osecaj kada me od pozadi iznenada zagrlis i podiznes.Bojim se.Da cu jednog jutra da se probudim i vise necu moci da se setim kako si ispisivao moje ime na starnicama papira.Bojim se da cu da zaboravim tvoj glas.Da cu da zaboravim kako je moje ime zvucalo na tvojim usnama.Oprosti mi.Ne mogu da ti oprostim sto si otisao.Nisam se oprostila od tebe.Bila sam previse sebicna.Mislila sma samo na svoj bol.Kada sam dosla,bilo je prekasno.Kajanje me proganja,ponekad imam osecaj da se davim iako znam da plivam.Plivam,al ne mogu da pobegnem od sebe.Jos uvek pamtim zadnji put kada sam te videla.Jos uvek osecam ukus tvojih suza na mojim usnama.Secas li se?Naravno da se secas.Uvek si imao dobro secanje da me podsetis kada nisam bila u pravu.Hm.Smejem se sada.Vise nisi tu,ali i dalje samo ti umes da me nasmejes kada sam tuzna.Rekao si procice.Kada?Jos uvek ne prolazi.Nedostajes mi.Znas li to?Naravno da znas.Jer niko me ne poznaje kao ti.Secas li se onda kada si isao na more i kada sam rekla da ides i da se ne vracas i da mi ni malo neces nedostajati?E pa opet si u pravu.Nedostajes mi.I znam,gde god da si,da ti to znas.Nedostajes mi da me nazoves u tri ujutru i da mi kazes da se spremim da me vodis na palacinke.Nedostaje mi da sprememo hranu zajedno pa da bezimo od moje mame jer nam se hrana zalepila za plafon.Nedostaje mi da trcimo po kisi,dok ja vristim i tucem te jer me zezas sto se bojim grmljavine.Nedostajes mi da se posvadjamo tako jako pa da otpadne kvaka kada zalupim vrata.A najgore ej sto znam da ces tek da mi nedostajes.Nedostajes za sve sto je proslo.Za sve sto tek dolazi.,Za sve moje uspomene bez tebe.Kazu da vreme leci sve.Kako vreme prolazi,shvatam da vise nikada necu ljubiti tvoje rupice na obrazima,onako,da pocrvenis.Shvatam da cu vremenom zaboraviti tvoj lik.Da cu se ja udati i imati decu.A ti neces.A sve smo isplanirali.Da zivimo jedno pored drugog da mogu do kraja zivota da te maltetiram.Bio si u pravu.Los sam planer.Kazu da covek kada umre,izgubi 21 gram.To je tezna duse.Deo moj srca zakopan je sa tobom.Jer jedino ono sto je moje mane pretvaralo u vrline,pokrila je zemlja.Jos nijednom nisam otisla na tvoj grob.Jos uvek se nadam.Onda kada budem imala snage da se suocim sa tim,i odem,postacu svesna da se vise nikad nece vratiti.Zaboravim.Prodje i nekoliko meseci i zaboravim.Al znam,da svakog dana,svakog sata i sekunde,negde pod mojom kozom,zivis ti.Osecam te u svakom uzdahu,svakom otkucaju srca.Gde god da idem,deo tebe nosim sa sobom.A ti?Ti spavas.Dok ti spavas,ja budna sanjam za tebe.Moze li iko da mi kaze cime se tacno meri bol?Vremenom?Brojem suza?Reci cu vam.Svakim novim otkucajem srca koji osetim,jer me podseti da je njegovo stalo.Znam da je dovljno jaka onda kada sam shvatila da bih ja rado zaspala citavu vecnost samo da se ti probudis bar na sekund.Zatvaram oci.Secas li se kada su svi decaci iz naseg drustva obrijali glavu da se ti ne bi osecao drugacije?Ja se secam.Bio je oktobar.Tog dana sam te prvi put videla da places.Mrzela sam sebe sto ja ne mogu to.Zelim da znas,jos uvek se trzam na svaki zvuk telefona,svaki poziv,svaku poruku.Jos uvek se nadam da si ti a znam da nisi.I jos uvek,bilo sta da mi se desi,uvek prvo napisem tebi poruku.I posaljem.I onda gledam satima u telefon i cekam.Ima li iceg glasnijeg od tisine?Samoca.Okruzena sam mnogim ljudima.Al niko od njih nije tii.Cekanje.To je sve sto je ostalo.Ne znam sta cekam.Izadjem napolje i lutam ulicama i onda sednem i cekam da me nesto podseti na tebe.I trazim te.U drugim ljudima.U tudjim licima,stanovnicima nekih drugih svetova.A gde si ti da te pitam,gde je nestao nas?Trazim te u baricama,tragovima kise,oblacima,tudjim snovima.A nema te.Bez tebe sam izgubljena.Ti si bio moj kompas za svet.Bez tebe placem nad sudbinama koje nisu moje,radujem se tudjoj sreci,i ispastam tudje grehove.Samo za tobom placem bez suza.Uvek si mi govorio da ja uvek moram da budem najpametnija,da sve moram da znam.Secas se?Kako onda ne znam kako cu da prezivim ovaj zivot bez tebe?Da li me pamtis?Tamo negde,u nekom svetu gde nema bola,gde su samo poljane i mora,da li me pamtis,da li se secas svih nepravilnost mog lica,da li se secas osecaja pod prstima,kada mi dodirujes kozu?Da li u tom svetu,neku drugu zoves mojim imenom?Da li tamo imas novo drustvio?Da li imas nekog ko ti je sada ono sto sam ti bila ja?Da li brojis dane do vremena kada cu moci da zaplacem za tobom?


Nikome ne pricam o tebi.Kada skuopim sve pluseve i minuseve,nema sta da se kaze.Kada mi nismo ni postojala.Koliko minisa je dovoljno pre nego sto se gumica potrosi?Sada mi je zao za sve ruzne reci koje sam ti rekla.Bila sam tako besna sto odlazis.Sto ce mi faliti kada igramo karte svaku noc do jutra i kad te pustam da varas.Bila sam besna sto vise necu imati koga ad zovem kada me decko prevari.Bila sam besna sto nece vise imati ko da me budi svako jutro iako volim dugo da spavam.Bila sma besna sto ce mi faliti cak i to da se naljutim na tebe.Sto ce nam nakon toliko godina,ostati samo uspomene.Zar je zaista to to?Uspomene,zar samo to ostaje?Osecanja se menjaju.Kroz moj zivot prolaze ljudi razni.Ali nikome ne dozvoljavam ad mi se priblizi.Nikom ne dozvoljavam da mi bude ono sto si bio ti.Niko to ne zasluzije.Vreme prolazi.Toliko puta sam ti pretila da cu prestati ad te volim.A sad...Mislim da te ne volim vise.Previse si me povredio kada si me napustio da bih te i dalje mogla voleti.Samo si ostavio neku prazninu u meni,da svako ko pokusa da mi pridje,luta tom prazninom dok se ne zaglavi zaglavi u zaboravu.Ne.Ja ne zivim.Zivim samo za onu jednu sekundu,kada me neko uhvati na ulici za ruku,za tu jednu sekundu kada sebi dozvolim da se ponadam da si ti...ali onda kada shvatim da nisi,ta sekunda postaje duza od vecnosti....Oprosti mi sto ne mogu da ti oprostim sto si me ostavio samu u svetu gde ne pripadam.

''Sve te ceka kad se vratis.Sve sto sanjas.Sve sto pamtis.Sve da prodje sto te muci.Samo mili dodji kuci''