Seobe kao sudbina pojedinaca i naroda

Sudbine nekih naroda jesu u seljenju. Seobe im postaju način života, simbol obećane zemlje, predstavljaju čovekovo večno lutanje u potrazi, ne samo oaze mira, već i sopstvene ličnosti.
Pojmom seobe Crnjanski je imenovao svoj roman i dao mu značenje neprekidnog ciklusa kretanja, nesreće i nemoći jednog naroda koji je osuđen da luta tražeći sreću u nepoznatom. Ovaj ciklus opisan je kroz četiri lika i prestavlja tragediju srpskog naroda.
Vuk Isakovič je krenuo u rat sa mutnom nadom da se nešto može izmeniti u njegovom životu i sudbini njegovog naroda.Ostavio je svoj dom i porodicu. Puk odlazi na frontove ne znajući ni gde ide, ni svrhu borbe, ali poštuje svoje vekovne kodekse ratovanja koji kao vrhovnu vrednost ističu čojstvo i junaštvo, koje Srbi doslovno poštuju čak i kada ratuju na tuđoj zemlji i za tuđe interese.Oni daleko od svog doma ratuju i lutaju, polako zaboravljajući svoje najmilije, za interese nekih tuđina koji na svakom koraku žele da ih pokatoliče.
Dok Vuk ratuje u tuđini, Dafina odlazi kod devera Aranela. Prepušta mu se u zanosu strasi i potire svoju čast i poštenje i smrću na svoje seobe stavlja tačku.Aranđel, trgovac po zanimanju, prekoravao je i brata i seobe. Smatrao je da ništa dobro ne donose, što se ispostavilo kao tačno!
U tom namučenom narodu javlja se nada, nada koja im je zvezda vodilja. Oni nastavljaju traganje za obećanom zemljom u kojoj bi se jedna nacija našla sa svojom prošlošću, poreklom i sa samim sobom.Nasatvaljaju da prae zvezdu nekog novog, ali i dalje beskrajnog kruga...

Damjana Kobilarov