CUDESNA SPRAVA

-Covek bez maste je po mom misljenju kao ptica bez krila. Deca imaju dosta
vecu mastu od odraslih.Tipican primer za to sam ja.
- Kao mala sam volela da slusam kako mi deka prica bajke pred
spavanje.Jedne veceri mu je ponestalo tih prica, pa je morao da izmisli
neku svoju.Pricao mi je o decaku koji je izmislio vremeplov i koji je
otisao u buducnost.Ta prica je u meni probudila veliku znatizeljnost i
nateralo me je da se upitam ''Kako li je biti u buducnosti, a ne u
sadasnjosti''.Sledeceg jutra sam bila veoma motivisana da napravim svoj
vremeplov i da okusim malo buducnosti.U nasoj garazi sam nasla sav
materijal, koji je po mom misljenju bio meni potreban.Posle nekoliko sati
pravljenja mog savsenog vremeplova i nekoliko sati maminog i tatinog
smejanja i nadgledanja, zavrsila sam ga. Najvazniji deo, tojest trup je bila
velika, kartonska kutija, koja je bila moje visine.Taman da mogu da stanem
u nju.Hemijska mi je posluzila sto se tice crtanja enterijera.Tu su
uglavnom bili nacrtani dugmici, prozor i nesto sto je licilo na rucnu
kocnicu u autobomilu, ali je meni to sluzilo kao deo koji pokrece sam
vremeplov.Spolja je izgledao kao obicna kutija, nisam htela da privucem
paznju iscrtavanjem da se ne bi stvorila guzva da ga isprobava.Napokon je
dosao trenutak da proverim moju cudesnu spravu u koju sam jako verovala da
radi.Stavila sam kacigu od bicikle i usla unutra.Idalje se culo cerekanje
sa strane mojih roditelja, ali nisam se opterecivala time.Napokon
sam ''pokrenula'' vremeplov.Iako uopste nije radio, moja decja masta ga je
pokrenula, osecala sam se kao da lebdim kroz vreme, kao da nisam na istom
mestu, tojest, kao da nisam vise u garazi.Nije se vise culo cerekanje mojih
roditelja, nastala je tisina.Tako sam provela mozda dvadesetak minuta, bar
su mi roditelji tako rekli, mada se meni cinilo kao da sam ''lebdela''
satima.Nisam smela da se iskrcam u buducnosti jer me je bio strah, pa sam
se odmah ''vratila'' u sadasjnost, kada se opet culo cerekanje i
znatizeljnost mojih roditelja.Za vecerom sam im prepricavala sta se sve
desavalo dok sam bila unutra.Nisu mi verovali.Dok mi je deka samo namignuo
i nasmejao se, znao je o cemu se radi.
Neverovatne stvari se desavaju u nasoj glavi dok ne odrastemo i prestanemo
da mastamo.Dok smo deca imamo tu mogucnost da u svojoj glavi stvaramo
veliki broj cudesnih sprava, nalik mom vremeplovu koji je ustvari podsecao
na automobil.