Ljubav kad je iskrena i duboka lako prašta i zaboravlja

LJUBAV je tajna skrivena u našim dušama i LJUBAV je tajanstvena moć koja pokreće dušu čoveka, svet, planetu i kosmos. Srećni su Oni koji svet oko sebe posmatraju zaljubljenim pogledom ili očima ljubavi. Srecni su Oni koji svoju srecu poklanjaju i dele sa drugima. Uvek postoje "zvezde padalice" i "zvezde radosnice", ali Vi nemojte dozvoliti da se svetlost ugasi u Vašim očima. Zagledajte se u Ljubavno nebo, u osobu koju volite, u svoju dušu ... i videcete svoj svetlosni put!" ....U ljubav veruje onaj ko vidi, oseća i zna da se sreća i ljubav poklanjaju kao najlepši dar. A onaj, ko hoda po mraku ne vidi svetlost i ne veruje u Boziji dar. Jer uvek postoji belo i crno, svetlost i tama, sreća i tuga, ljubav i patnja. - Ali kako i za koga? Očima ljubavi pronađite svoj svetlosni put ili nastavite svoje lutanje... Samo ljubav pronalazi put svetlosti......
Svi čeznemo za ljubavlju, za toplinom, za nežnošću, za onim istinskim pripadanjem nekome do koga nam je iskreno stalo. Svi, kad volimo, želimo biti u isto vreme voljeni. Samo uzvraćena ljubav je srecna ljubav, sve ostalo je mučenje, patnja, tuga i takva ljubav nema smisla.
Ljubav treba biti lepota i zadovoljstvo, ne tuga. Treba biti veselje i radost, ne suze i neizvesnost. Ljubav je osećaj u kojem se utapamo, a da nikad ne možemo ostati bez zraka.Što dublje tonemo u nju, sve više snage skupljamo, sve smo jači, sve srecniji, sve opušteniji.
Kad volim, ceo svet mi je na dlanu, volim srcem, dušom, telom, volim svim svojim čulima i volim poklanjati sebe. Ljubav za ljubav, ljubav iz ljubavi. Postoji li neki lepši osećaj od tog? Onaj, koji nikada nije osetio ljubav, koji ne zna što znači voleti, nema pojma koliko je nesrecan u svom životu.
Jer ništa goreg nema od hladnog i bezosećajnog srca, koje nije spoznalo toplinu i svetlost nečijeg postojanja i u kojem razum nije prepustio mesto srcu. A tamo, gde srce vlada, ljubav kolo vodi i sve pobeđuje.
Svi smo mi orahove ljuske koje se ljuljaju na moru života. I nikome nije nimalo lako...kad pronađu onu svoju drugu polovinu, pa se sklope, savršeno, kao školjka, onda plutaju, onda im ne može ništa ni vetar ni voda...Još od vremena kad je, po mitologiji, Zeus dao da se ubije savršeno biće (pola muškarac, pola žena) i da se njegovo srce podeli na dva dela i baci daleko jedno od drugoga, svi traže onu drugu polovicu srca, drugu polovicu sebe, da dalje idu, da idu dalje jači i samosvesniji...Retki to uspeju, neki pronađu samo privid te polovine, neki umru nikad je ne pronašavši, samo retki uživaju u svemu tome, makar i na daljinu, svesni te savršenosti, koja postoji, ali koja im nikad neće biti dostupna...Ali, imali su sreću, susreli su je...za tu saznanje o postojanju svoje druge polovine, njenom traženju i prepoznavanju, makar ne bila uz nas, vredi živeti...
Zato volite, borite se za ljubav, borite se da je zadobijete i zadržite. jer ona je jedina večna, sve ostalo je prolazno. Ma na kakve prepreke nailazili u tom svom traženju ljubavi i druge polovine srca, verujte, bićete nagrađeni na kraju. Shvatićete da je vredilo čekati, samovati, tugovati, tolike greške napraviti, zbog kojih smo se kajali. Sve je to cena prave i iskrene ljubavi.
Takođe, ko ume da voli taj ume i da prašta... Neko je rekao da je grešiti ljudski, a praštati božanski i pravi oprostaj je dar koji nas najviše približava našoj božanskoj prirodi.
Oprostaj dolazi iznutra, iz potrebe da se oslobodimo lanaca koji nas vežu. Oprostaj se daje iz srca, ne iz uma... Prastanje zahteva susret sa samim sobom,sa svojom snagom za ljubav,a zatim stavljanje zla u drugi plan. Mnogi bi trebali da shvate da praštanje nije slabost, praštanje je snaga, da praštanje nije glupost, već mudrost. Praštanje je, u svojoj suštini, plemenitost. Tako da ljudi volite se, jer nema boljeg osecaja nego kada si zaljubljen, kada volis, i kada znas da ima neko ko ti tu ljubav uzvraca... Takodje oprastajte jedni drugima jer bez toga ni nema ljubavi...