уторак, 2. октобар 2012.

Симболика корена у роману “Корени”



Само је желео наследника. Некога да пусти корене на тлу, да опстане и прослави лозу Катића. Да се заборави Аћим, син Луке Дошљака. Ипак, то никако није ишло.

Вукашин је издао оца и одабрао неке школе. Његови Катићи не могу бити прави. Вукашин је изабрао и политику и жену коју Аћим не одобрава. Његова деца, иако носе презиме свог деде, некако су му далека и туђа. А Ђорђе је био неплодан. Аћим му је нашао најлепшу жену, и он није био у стању да произведе једног Катића. Нису му синови служили за понос како је намеравао. Чини се да их Аћим није добро васпитао. Понашао се као тиранин, не као отац. Хтео је да им наметне своја правила понашања, своје ставове, размишљања.

Аћимова трагика и толика неприродна и похотна везаност за корене, за продужетак лозе проистиче и из његовог порекла. Он није Катић, он је у фамилију ушао као син Луке Дошљака. Као кад придошлице збаце са свих функција староседеоце у неком граду зато што више желе или су способнији од њих, тако и Аћим настоји да продужи корене фамилије, да их учврсти, да се сви диве величини породице Катић. Он као да губи разум због чињенице да не може имати наследника, да му Ђорђе не може подарити унука. Понос и инат му не дозвољавају да покаже ни ону љубав коју има према синовима. Понаша се као ауторитарни отац, без икаквих емоција. Од њих је стално тражио да буду бољи но што јесу, да надокнаде оно што је њему фалило читавог живота, да буду прави Катићи. Са Вукашином је баш омануо, он се потпуно отуђио од оца, прихватио неке друге вредности. Његову децу, која носе презиме Катић, Аћим не осећа својим и бира Адама, који ни нема његову крв. Адам је сличан Аћиму, и један и други продужавају врсту, а отац им није припадник породице Катић.

Симка је изабрана за жену Ђорђа Катића зато што је била најлепша у Прерову и изгледала најздравије. Деловала је као неко ко може да укорени Катиће, да подари Ђорђу много мушке деце. Међутим, Ђорђе је био јалов. Да би спасла себе, Симка је затруднела за Толом Дачићем, слугом Катића, коме су мушка деца ишла од руке. Тола се радовао што ће добити једног сина који неће бити слуга. Родио се Адам, Катићи су добили наследника. Симка ће се разболети и умрети. После тога, Аћим и Ђорђе показују ново, људско лице и Адама прихватају као правог свог наследника. А видело се да није од Катића. Ђорђе је био низак и прилично неугледан физички, Адам је био висок и стасит на оца.

Адамов отац, Тола Дачић, неко је ко без проблема успева да пусти корене Дачића у Прерову. Он је мишљења да је најважније детету подарити живот, а да ће све остало моћи само у животу да оствари. Ипак, драго му је због Адама, он ће се мање мучити.

Ћосић је дозволио и подарио Дачићу могућност да ствара своје, али и туђе потомке. С друге стране, то је ускратио Ђорђу Катићу. Аћим је имао унуке које није прихватао за своје, а могли су наставити традицију успешне породице, зато што су то била добра деца.

Некада имамо врло мало избора у животу. Штета је што ни њих не умемо правилно да искористимо.

Нема коментара:

Постави коментар