— Баш поред средњег слова ћириличног наслова “Политике” има једна неправилна рупа, настала, вероватно, несмотреним транспортом младог разносача новина. Ал’ комшија Мића не мари за естетски изглед насловне стране. Он чак воли кад се на новинама нађе каква згодна рупа, попут ове, за посматрање околине. Онда добијете дупли угођај : и читање новина на првом јутарњем сунцу, и разгледање лепих жена које пролазе путем, најчешће трчећи за својом децом.
— Преко пута његове куће беше напуштена стара вила, једноспратна, али пространа, коју су деца од миља назвала “вилом промајом”. Врата и прозоре, као и друге ствари које су неком могле послужити, одавно су однели различити локални лопови, тако да се лако и са двадесет метара могла видела њена унутрашњост. Није Мићу никад занимало шта је стварно унутра, а не би ни данас обратио пажњу, да се није малишан комшинице Дуње завукао баш у вилу промају да се игра. У ствари, Мића је кроз своју рупу тачно спазио малог дечака тик уз зид дневне собе, како се крије од мајке и лудо забавља у тој својој игри. Мајка је ушла пажљиво кроз разваљену капију у двориште и викала за малишаном колико је грло служило. Морала је да се креће пажљиво због густо обраслих коприва и неке корови која је достигла висину пола кућних зидова. Споља је кућа личила на стару железничку станицу. Имала је две боје, одозго зелену, а одоздо неку избледелу црвену која се понегде назирала. Око прозора и врата некад је била посађена лоза која се осушила па је остао само њен костур, осушен и жут, који је био пречица ситним и крупним инсектима до виле кад би решили да је посете. Јутарње сунце је дошло до унутрашњих зидова, па се јасно могла видети прашњава слика друга Тита у парадном плавом оделу, њему омиљеном за сликање. То је једини украс на зидовима ентеријера. Ваљда је Тито данас толико непопуларан да ниједан лопов није хтео да украде његову слику. Зидови су поцрнели, што од спољашних утицаја, што од влаге изнутра. Једини намештај у вили промаји била је стара дрвена столица која је била толико поломљена да није могла служити ничему осим да се подложи каква ватра, и један велики раштимовани клавир. Тај клавир је био Миши интересантан из више разлога. Прво, сваки пут кад би га видео сетио би се дивне мелодије која би га свако јутро будила. Девојчица са кикама и розе машном сваки дан је вежбала неку сонату за школско такмичење, три пута дневно, рано ујутру, у подне и увече. Друго, када су се селили хтели су и њега да понесу. Мала је много плакала, а отац јој је обећавао већи и лепши, зато што је било компликовано пренети овај. Враћао се неколико пута покушавајући да га прода, али нико није био заинтересован да га купи. Треће, у покушају да га украду, лопови су га заглавили. Тако је једна половина клавира остала унутра, а друга је појурила напоље. У том положају стоји пар година, као да не жели да се преда.
— Мића је попио кафу и склопио новине. Дуња је престала да виче. Пријатну тишину прекинуло је дрхтање малог Вељка. Сиромах је добио батине.
Нема коментара:
Постави коментар