Reportaza

Saznavsi od druga Jove, da je Mirkov brat od tetke Ivan imao druga Misu,koji je uz pomoc vidovnjaka iz Borce zgrnuo pare na kladionici. Resio sam da ga I ja posetim.
Ako treba platiću i malo više, samo da saznam koji su brojevi na loto-u dobitni.
Deda Bora je živeo u nekom kućerku, na putu za Borcu.. Jedva sam ga našao. Prisao sam kuci I glasno pozvao deda Boru. Vrata mi je otvorila mrsava,pogurena starica.Deda Borina zena. Brzim,nervoznim pokretima ruku,bez ijednog glasa pokazala mi je da udjem u jednu malu sobicu na kraju dugogmtacnog I prljavog hodnika. Tog dana kiša je lila kao iz kabla. Morao sam da se izujem ispred vrata i da platim čim sam seo za kuhinjski sto. Takav je bio kućni red. Deda Borina žena je skupila mrvice sa izbledele mušeme, i otišla da mi skuva caj. U jednom cosku bio je plavi lonac u koga je kapljala voda sa tavanice. Na zidu je visila slika Borisa Tadica na nekom teniskom turnirum, a ispod je bio zalepljen poster Bate Zivojinovica kao Valtera. Ništa mi se ovo nije dopalo, ali bio sam spreman da progutam sve, čak i caj iz prljave šoljice, samo da čujem dobitnu kombinaciju loto brojeva. I taman kad je deda Bora zažmurio i počeo da se opušta, neko je zalupao na vrata. Bila su to dva milicionera koja su tražila deda Borinog sina zbog nekog ukradenog motora. Jedva ja objasnih kako sam tu slucajno, zalutao,a oni,dobri ljudi mi skuvali caj.Pustise me drugovi milicioneri, a ja trk na put. Trčao sam do kola kao bez duše.
Tek sutradan sam shvatio da nisam saznao brojeve, a da sam ostao bez para. Sta da vam kazem. Cini mi se da je deda Bora prevarant. Ali cuo sam da ima jedna baba Rada u Mojkovcu. Kazu da je nepogresiva. Ja sutra odoh za Mojkovac. Ako neko hoce sa mnom,neka se javi.
Polazimo ujutru oko 9 h.