Romantizam

Romantizam oznacava nacionalni pokret,knjizevni metod I knjizevno razdoblje,javlja se krajem 18veka.Romatizam kao nacionalni pokret okrenut nacionalnom oslobodjenju,nacionalnoj istoriji I usmenom stvaralastvu kao produktu nacionalnog bica I nacionalnog duha javlja se u kriznim periodima istorije jednog naroda,kada je ugrozen njegov nacionalni indetitet. Romantizam kao knjizevna epoha u mnogim evropskim zemljama poklapa se sa periodom borbe za nacionalno oslobodjenje I nacionalni indetitet.To je doba budjenja nacionalne svesti,stvaranja nacionalnog jezika,otkrivanja bogatstva narodnog stvaralastva. Javlja se kao reakcija na dotad vladajucu misao,poetiku I stvaralacku praksu.Ustaje protiv nekritickog podrzavanja antike,a zalaze se za narodno stvaralastvo kao izvor svezine I uzor na planu tematike,jezika I stila,za potpunu slobodu stvaranja,razmaha maste I oslobodjenje originalne energije.Osudjuje pravila I norme koji okivaju knjizevnost I sputavaju stvaralastvo .Suvom racionalizmu se suprotstavlja osecajnost,osecanja su oslobodjena do te mere da prelaze u strast.Sve ovo “protiv” ima svoju drustvenu osnovu:to je nezadovoljstvo drustvenom stvarnoscu,svetom I zivotom,sukob sa drustvom,nezadovoljstvo sobom I svojim polozajem.Taj sukob I nesklad drustva,te nesavrsenosti,koje diraju u integritet licnosti,izazivaju bezanje od drustva u daleke egzoticne krajeve,u intimni svet zelja I snova. U dozivljaju sveta kod romanticara ima tamnih I svetlih tonova,kao sto u zivotu postoje tamni I svetli trenuci,sumorne slike sveta I pesizma na jednoj strani I strasti,zivota I romanticarskog zanosa na drugoj strani. Romantizam je pre svega lirska knjizevnost u kojoj pesnik izrazava sebe, svoju licnost i svoja osecanja. Ona je u funkciji izrazavanja lirskog subjekta. Izrazavanju pesnikove licnosti podredjen je i pejzaz. Slike prirode prate, odnosno u funkciji su ekspresije osecanja lirskog subjekta. Pored toga romanticarsko stvaralastvo odlikuje muzikalnost stihova, hiperbolizacija osecanja, nemotivisanost zbivanja, fragmentarnost strukture, romanticarska ironija, hibridnost knjizevnih vrsta. Za romantizam je karakteristican zanrovski sinkretizam. Klasicizam insistira na strogo propisanim zanrovskim kanonima i nezamislivo je odstupanje od njih. Romantizam oznacava pobunu protiv takvih stega stvarajući nove oblike i narusavajuci ustaljenu strukturu knjizevnih rodova i zanrova. Romantizam, po prirodi, obradjuje teme koje se mogu smatrati opstim ili vecitim-svet,covek,priroda,prolaznost,vecnost,sloboda,mora l,lepota.. Covek i drustvo se u sredistu interesovanja romanticara. Neki romanticari,nemocni da razrase suprotnosti u drustvu, nalaze utociste u lepoti,dalekim egzoticnim krajevima, u svemu cudesnom.Cesto je zatvaranje u intimni svet kao vid bekstva od stvarnosi i konflikta sa drustvom.Ali,postoje i pisci cija je poezija borbena,dinamicna,slobodoumna... Romanticarski pesnik gaji iluziju da je titan i da moze promeniti svet, ali kad sazna koliko je svet oko njega obican i ne moze da ga prati u njegovoj titanskoj nadmoci, romanticarski pesnik poredi svoju sudbinu sa Prometejevom, a svoju misiju sa prometejskom