MOJA ZADUŽBINA

Dugo nisam mogla da pronađem pravi smisao ove teme. Uporno sam se vodila činjenicom
da je moja zadužbina ona koju mi je neko ostavio, a ljudi oko mene su govorili da je to
ono što ću ja ostaviti nekome.
Saznajem da je zadužbina dobrotvorna ustanova ili fond kojima se neka imovina
namenjuje izvesnoj svrsi, obično humanitarnim, kulturnim i prosvetnim ciljevima, koja se
može osnovati za života ili testamentom osnivača a onda pokušavam da se setim svih
zadužbina meni znanim. Prva i ona koja mi je najbliža je Bogavčeva zadužbina u mom
gradu - to je zgrada ostavljena omladini grada Kraljeva na korišćenje. Zatim tu su
mnogobrojni manastiri (Žiča, Studenica, Ljubostinja, Gradac, Sopoćani, Đurđevi
stupovi...). Ove a i mnoge druge zadužbine ostavljene su budućim naraštajima, a njih su
ostavili ljudi koje su krasili osobine moći, bogatstva, koji su imali viziju, dobrotu, koji su
bili velikodušni...
Koliko su bili moćni ovi ljudi? Koliko je trebalo vremena izgraditi svaku od navedenih
zadužbina? Da li i danas ima ljudi koji svoje vlasništvo ostavljaju kao zadužbinu? Čini mi
se da ih je sve manje. Ono što me navodi na razmišljanje jeste to da su ljudi ranije živeli
mnogo siromašnije nego danas, a ipak među njima je bilo više zadužbinara nego što ih je
danas. Šta danas prosečan čovek može da ostavi kao zadužbinu: svoj nalog
na „facebook-u“ ili pak svoju internet adresu??? Današnje zadužbine su izmenile formu.
Čini mi se da su savremene zadužbine manje vredne u odnosu na one koje su nam
ostavljene. Razmišljam: Smem li sebi da postavim cilj Imaj i ti svoju zadužbinu. Da li bi i
ti mogla da ostaviš nešto što će biti vredno pomena, nešto što će prevazići krug moje
porodice? Ne mora korist od zadužbine da bude ogromna, dovoljno je da „moja
zadužbina“ bude među ljudima i da ona živi i posle mene.
Smatram da ako uspeš da se u nekom domenu izdvojiš iz proseka i kad uspeš da se
izvisiš iznad mnogih oko tebe, da tada, i baš tada, moraš nešto da stvoriš, ne za sebe,
nego za druge. Verujem da takvo delo čini da budemo ponosni na sami sebe. Dok
svakodnevno težimo nekom cilju, kao da osvajamo poen po poen u utakmici krećemo
se ka osvajanju konačne pobede. Zadužbina je veliki cilj. Ima li moja generacija želju,
snagu, volju da stvori nove zadužbine?