Na ovom svetu ima puno onih koji čine dobra dela, po tome ih ljudi vide i procenjuju...
Čovek ne treba biti pasivni mislilac, već da se aktivno uključi u život, da stvara, da menja svet oko sebe. To što radi biće verovatno u skladu sa njegovim mislima, idejama, ali puke misli nisu dovoljne.
Danas je puno onih kojima treba neka pomoć, koji se bore za život na ovaj ili onaj način, i svi misle da treba da im se pomogne ali se sve završava na tome...
Danas su teška vremena, nisu svi u stanju da preduzmu nešto konkretno i učine nekome dobro delo, ali i kao takvi, svi imaju neki komentar i opravdanje da odbrane sebe.
Svakodnevno u medijima možemo videti da je ovaj ili onaj pomogao nekoj porodici, poklonio svoje da bi drugi imali, učinio dobro delo, ali sve to liči na dobru reklamu. Niko nema iskrenog osećaja da zaista pomogne nekome i shvati da nekome treba pomoć...
Ovo su samo neke činjenice, navela sam one o najaktivnijim problemima današnjice. Ljudi svakodnevno čine dobre stvari, koje nam svakodnevno olakšavaju život i čine ga lepšim. Tu je naša porodica, naši prijatelji, okolina, koji svakodnevno čine dobre stvari za nas. Pitam se da li su i svi oni zadovoljni samnom ?... i da li oni cene ono što ja činim za njih i uopšte ? Takođe, danas se postavlja pitanje da li treba činiti dobra dela, jer svako gleda samo sebe ?
Što se mene same tiče, uvek sam se trudila da imam cilj, da ne izneverim sebe i druge, i da pomognem onima kojima je pomoć stvarno potrebna... bez obzira li to cenili ili ne, jer ću svakako na kraju znati da sam dala sve od sebe i da sam uradila ono što sam mogla, sa čistom savešću...
Čineci dobra dela verujemo da postajemo dobre osobe i negde duboko u sebi verujemo da ako smo dobre osobe dobro će nam se i vratiti. Svesni smo da to moze da se gleda i tako da na neki način imamo i koristi od toga. A ta korist se ogleda u tome što će nam savest biti mirnija i sto bi zaludno verovali da ako činimo dobra dela dobro će nam se i vratiti.
Čovek ne treba biti pasivni mislilac, već da se aktivno uključi u život, da stvara, da menja svet oko sebe. To što radi biće verovatno u skladu sa njegovim mislima, idejama, ali puke misli nisu dovoljne.
Danas je puno onih kojima treba neka pomoć, koji se bore za život na ovaj ili onaj način, i svi misle da treba da im se pomogne ali se sve završava na tome...
Danas su teška vremena, nisu svi u stanju da preduzmu nešto konkretno i učine nekome dobro delo, ali i kao takvi, svi imaju neki komentar i opravdanje da odbrane sebe.
Svakodnevno u medijima možemo videti da je ovaj ili onaj pomogao nekoj porodici, poklonio svoje da bi drugi imali, učinio dobro delo, ali sve to liči na dobru reklamu. Niko nema iskrenog osećaja da zaista pomogne nekome i shvati da nekome treba pomoć...
Ovo su samo neke činjenice, navela sam one o najaktivnijim problemima današnjice. Ljudi svakodnevno čine dobre stvari, koje nam svakodnevno olakšavaju život i čine ga lepšim. Tu je naša porodica, naši prijatelji, okolina, koji svakodnevno čine dobre stvari za nas. Pitam se da li su i svi oni zadovoljni samnom ?... i da li oni cene ono što ja činim za njih i uopšte ? Takođe, danas se postavlja pitanje da li treba činiti dobra dela, jer svako gleda samo sebe ?
Što se mene same tiče, uvek sam se trudila da imam cilj, da ne izneverim sebe i druge, i da pomognem onima kojima je pomoć stvarno potrebna... bez obzira li to cenili ili ne, jer ću svakako na kraju znati da sam dala sve od sebe i da sam uradila ono što sam mogla, sa čistom savešću...
Čineci dobra dela verujemo da postajemo dobre osobe i negde duboko u sebi verujemo da ako smo dobre osobe dobro će nam se i vratiti. Svesni smo da to moze da se gleda i tako da na neki način imamo i koristi od toga. A ta korist se ogleda u tome što će nam savest biti mirnija i sto bi zaludno verovali da ako činimo dobra dela dobro će nam se i vratiti.
Нема коментара:
Постави коментар